Општина Сурдулица

Степен развијености мреже здравствених сервиса посматран је релативно према степену развијености ове мреже на нивоу средишње Србије. У средишњој Србији просечно 2,11 насеља и 2896 становника гравитира једном здравственом пункту, а истовремено је 396 становника упућено на 1 лекара, што је, посматрано у ширем контексту, релативно лоша ситуација.

У односу на републички ниво, општина Сурдулица спада у категорију испод просека Србије према параметру развијености мреже (3.73 насеља по једном здравственом пункту), а у категорију изнад просека према параметрима оптерећености/искоришћености здравствених сервиса (287 становника на једног лекара; просечно 2017 становника гравитира једном здравственом пункту).

Чак 30 насеља, односно 73% укупног броја насеља немају никакав вид примарних здравствених сервиса, што је истовремено ситуација за 7943, односно 35,8% становника општине Сурдулица.

У односу на своје регионално окружење Сурдулица има повољнију ситуацију.

У погледу организације рада, сталне службе су у оквиру Дома здравља Сурдулица и здравствених станица, док је повремена служба организована једном недељно у амбулантама.

Просторна дистрибуција објеката здравствене заштите у општини Сурдулица

Све сталне и повремене службе имају у свом саставу бар по једног лекара. Просторна дистрибуција објеката на територији општине је равномерна и релативно повољна. Као критеријум ефикасности једног здравственог пункта узета је попуњеност капацитета у распону од 60-75% и у односу на њега се опредељује задржавање, односно промена намене здравственог објекта. Промени намене истурених здравствених пунктова се прибегло када је попуњеност капацитета била мања од 40%.

Капацитет свих објеката здравствених сервиса (према броју запослених) је одговарајући.

Грађевински квалитет и опремљеност објеката је већином веома добар, будући да је више објеката скоријег датума, а 2 су реновирана.

Општа болница у Сурдулици једина опслужује становништво општине у погледу стационарног лечења (ако изузмемо лечење пацијената са територије општине у Специјалној болници за ТБЦ и друге неспецифичне плућне болести) и располаже капацитетом од 174 постеље, што значи 7,84 постеље на 1000 становника.

Приватна медицинска пракса је веома мало заступљена.

Заступљеност објеката и сервиса здравствене заштите

Здравствене службе и установе на територији општине Сурдулица обухватају три нивоа пружања услуга: примарни, секундарни и специјализовани, тако да у погледу разновсрсности понуде здравствених служби Сурдулица спада у веома добро развијене општине. Међутим, у погледу примарне заштите није развијена мрежа установа, односно просторна дистрибуција није равномерна. Велики део насеља нема ни повремене ни мобилне здравствене службе као опцију, а од оних који их имају значајно је напоменути да се посета лекара одвија само једном недељно. Равноправност у доступности служби примарне здравствене заштите није остварена ни према радијусу опслуживања, ни према броју гравитирајућих становника. Ако се има у виду да је ово сервис који прихвата око 80% потреба везаних за здравствене услуге, утолико је податак значајнији и упућује на потребу за интервенцијом.

У погледу реорганизације службе примарне здравствене заштите потребно је обратити пажњу на насеља са високом позицијом у мрежи насеља (нпр. центри заједнице села, центри I и II реда) а која немају никакав вид здравствених сервиса, као и на она насеља која својом демографском величином испуњавају услов прага рационалне организације јавних служби (већа од 1000становника). У обзир треба узети и насеља од 500-1000 становника, поготово ако би њихово укључивање допринело просторно равномернијој дистрибуцији здравствених служби. Планска интервенција у домену развоја ових служби свакако не може без подршке развоја путне мреже ради обезбеђивања комфорнијег путовања са сврхом доласка у здравствену установу.