Комунална инфраструктура

Хидротехничка инфраструктура

Водовод

За водоснабдевање насеља и привреде на територији општине Сурдулица користе се воде и то углавном са два извора:

  • водозахват Масуричке реке
  • водозахват са хидросистема Власина, локације брдо Калифер (између Врла 2 и Врла 3) као допуна система у летњем периоду

 

Сеоска подручја се водоснабдевају претежно каптирањем локалних извора или групе извора, као и захватањем воде из индивидуалних водозахвата - бунара.

Овакав постојећи систем водоснабдевања углавном задовољава потребе што се тиче квалитета воде, али део вода које се захватају, углавном из индивидуалних водозахвата, не одговарају по квалитету прописаном Правилнику о водама за пиће, што се начешће огледа у бактериолошкој неисправности и присуству штетних елемената.

Стога је програмском поставком потребно решити следеће проблеме:

  1. Формирање јединствене информационо-регулационe структуре за водоснабдевање територије општине Сурдулица у циљу формирања интегралног система, у организационом и технолошком смислу, максималног искоришћења постојећих изворишта, са посебним ослонцем на велика изворишта, која је могуће заштитити од загађења;
  2. Приликом побољшавања система водоснабдевање, посебну пажњу посветити изворима са добрим хидрогеолошким карактеристикама: Бела Вода, Партизанска Чесма, извор на Чемернику, Извор на Цанином Риду, и Панxиним Гробу, извори код мотела Промаја, извор Бистри Вир и три извора изнад Дојчинове Махале; Проверити могућност коришћења гравитационих система по главним сливовима на подручју и изградњу адекватних резервоара за водоснабдевање.
  3. Размотрити могућност адаптације и реконструкције постојећих водозахвата са посебним тежиштем на заштити и унапређењу квалитета воде на територији општине;
  4. Изградњу нових и реконструкцију постојећих црпних станица и хидрофорских постројења.
  5. Реконструкцију постојеће (азбестне и мањег пречника), мреже и њене замене са мрежом адекватног пречника и са одговарајућим материјалима.
  6. Проширење мреже тако да се у обухвату нађу сви корисници са територије општине.
  7. Урадити одговарајућу документацију за коришћење воде за технолошке потребе са захватањем из водотокова и обавезном рециркулацијом.

 

Канализација

Један од највећих инфраструктурних проблема на територији општине Сурдулица је недостатак адекватног система за одвођење отпадних вода. Само насеље Сурдулица има највећим делом изведену канализациону мрежу са ППОВ ”Ђерам” и реком Врла као крајњим реципијентом.

Индустријска зона нема посебно постројење за пречишћавање индустријских отпадних вода, па се техничка вода одводи делом површински кроз насеље а реципијент је река Врла. Постројење за пречишћавање отпадних вода, фабрике воде “Власинска Роса” је у функцији, и врши се редовна контрола квалитета отпадних вода.

На Власинском језеру је започета градња канализационог система (Власина Рид, Власина Стојковићева, Власина Округлица), који није у функцији, а главни колектор је делимично оштећен. Отпадне воде се неконтролисано одводе испод бране у слив реке Власина.

У сеоским насељима се користе септичке јаме, углавном непрописно изведене, па се често излива.

Атмосферска вода такође није контролисана а највећи проблем представља процеђивање са комуналне депоније и јаловине рудника “Благодат- Крива Феја”.

У вези са напред реченим програм стратегије просторног развоја општине Сурдулица када је реч о регулацији отпадних вода треба да садржи следеће елементе:

  1. Израду планске и техничке документације и успостављање јединственог канализационог система, по сепарационом систему, на територији општине;
  2. Обнова и завршетак и канализационог система на Власини, изградњом пполупрстена фекалне канализације са ППОВ, акцидентном ретензијом и акумулацијом за пречишћену воду.
  3. Опремање и пуштање у рад постројења за пречишћавање отпадних вода за туристичку зону “Власина”;
  4. Укључење максималног броја корисника у јединствени канализациони систем;
  5. За све кориснике који се нађу ван система, обезбедити локално пречишћавање отпадних вода, и испуштање у постојеће водотокове, као и темељан преглед и реконструкцију постојећих септичких јама;
  6. Извршити санитарно-техничку санацију постојеће градске депоније комуналног отпада као и јаловине рудника “Благодат-крива Феја”( у сарадњи са општином Босилеград);
  7. Трајно решити одлагање отпада путем реализације регионалне депоније.
  8. Успостављање сталне контроле и праћења (мониторинг), стања квалитета површинских вода и хидрогеолошке средине, за потребе интегралне заштите и управљања водама.

 

Водопривреда

На територији општине Сурдулица могућа је појава бујичних вода у долинама река: Врле, Лисинске Реке, Топли До, Пуста Река.

До сада је урађена само део регулације корита реке Врла око (1.400 м), и дела реке Романовска (око 900 м).

Потребно је дефинисати целовит систем регулације и уређења водотокова, који би био у функцији заштите земљишта од поплава, уређења бујица и заштите земљишта од ерозије.

С обзиром да се овакви проблеми решавају на нивоу сливних подручја систем подразумева сарадњу више општина, ради примена комплексних мера и добијања једног интегралног решења.

На техничком плану ово подразумева: хидротехничке радове на регулацијама корита, изградњу одбрамбених насипа, пошумљавање голети обнављањем шумског фонда, обуздавање ерозије земљишта, регулацију водотокова, изградњу мини и микроакумулација, примену бројних агротехничких мера (дубоко јесење орање, терасирање стрмих површина, затрављивање), којима се повећава инфилтрациона способност земљишта и смањује површинско поплавно отицање.

У том смислу потребно је припремити одговарајућу планску и техничку документацију, а затим са конкретним инвестиционим програмима прећи на реализацију.

Приликом израде планске и техничке документације као и реализације ових задатака у свему поштовати важећу законску регулативу и то:

  • Правилник о начину одређивања и одржавања зона и појасева санитарне заштите за снабдевање водом за пиће (Сл. гласник СРС бр. 33/78);
  • Правилник о опасним материјама у водама (Сл. гласник РС бр. 31/82);
  • Закон о водама (Сл. гласник РС бр. 46/91);
  • Закон о санитарном надзору (Сл. гласник РС бр. 125/04.);
  • Систем закона о заштити животне средине (Сл. гласник РС бр. 135/04.);

 

ТT инфраструктура

Подручје општине Сурдулица опслужује ЧН Сурдулица, односно ДКТС 23, са 4480/540 претплатника/преносника, која је за ГН Врање везана системом преноса 155Мб/с, који ради по оптичком каблу Сурдулица-Владичин Хан-Врање.

На чворном подручју Сурдулица у раду су следеће крајње АТЦ:

  • КН Власина Рид, систем Си 2000/214, 312/24, везана је на ЧН Сурдулица, ХДСЛ 2Мб/с, који ради по симетричном каблу Власина Рид-Власина Округлица а од Власина Округлице до Сурдулице по дигиталном систему преноса ФМ 2x2, који ради по испуни коаксијалног кабла Власина Округлица-Сурдулица.
  • КЦ Власина Округлица, систем Искра Ц160, 40/4 претплатника/преносника, везана је на ЧН Сурдулица, дигиталним системом преноса ФМ 2x2, који ради по испуни коаксијалног кабла Власина Округлица-Сурдулица.
  • КЦ Клисура, систем Искра Ц160, 100/8 претплатника/преносника, везана је на ЧН Сурдулица, аналогним системом преноса ВФ З-12Хп који ради по симетричном каблу Власина-Рид-Власина Округлица, а од Власина Округлице до Сурдулице по дигиталном систему преноса ФМ2x2, који ради по испуни коаксијалног кабла Власина Округлица-Сурдулица.
  • КЦ Биновце, систем Искра Ц160, 100/8 претплатника/преносника, везана је на ЧН Сурдулица, аналогним системом преноса ВФ З-12Хп, који ради по симетричном каблу Биновце – Сурдулица.
  • КЦ Божица, систем Искра Ц160, 160/12 претплатника/преносника, везана је на ГН Врање, до Босилеграда, аналогним системом преноса ВФ З-12Хп, који ради по ваздушном воду Божица-Босилеград, а од Босилеграда до Врања по дигиталном РР систему.
  • TД_ђ4F ИС Сувојница, ДКТС 30, 512/30 претплатника/преносника, који је везан на ЧН Сурдулица, дигиталним системом преноса ОЛТ-8 и који ради по оптичком каблу Сувојница-Сурдулица. Укључење овог система планира се у првом кварталу 2006. године По решењу број 351-22/99-03 од 18. 08.1999 године одобрено је проширење постојеће ТФ мреже са четири нова кабловска подручја, са главним кабловима укупног капацитета 1900x4 и то:
  • Кабловско подручје број 3. капацитета 400x4, које обухвата југозападни део Сурдулице и насеље Алакинце,
  • Кабловско подручје број 4. капацитета 400x4, које обухвата источни део Сурдулице, насеље Ћурковицу и прихватање Романоваца,
  • Кабловско подручје број 5. капацитета 500x4, које обухвата северозападни део града и насеља Бело поље и Загужње,
  • Кабловско подручје број 6. капацитета 600x4, које обухвата јужни део Сурдулице и насеље Масурицу.