Општина Сурдулица

Становништво

Становништво и домаћинства општине Сурдулица од 1948-2011. према пописима, кретали су се на следећи начин:

За разлику од многих општина у Србији, становништво општине Сурдулице је већ од 1953. почело да опада, без обзира на развој индустрије и других привредних делатности, очито као последица недостатка државне развојне демографске политике у циљу заштите територије. Опадање станивништва општине посебно је драматично у приграничном делу општине према Бугарској, па се очекује да ће држава морати да предузме посебне подстицајне мере за спречавање депопулације приграничних крајева. Посебно је негативно што је почела депопулација и у самом градском насељу Сурдулици у периоду између 1991 — 2002, и поред прилива једног броја избеглих и прогнаних лица са простора бивше Југославије. Иначе, учешће града у становништву Општине убрзано је расло од 1948. када је износило 8,9% до 1991. са 45,6% и даље, али са благим порастом од 46,4% у 2002. г. Овај тренд је настављен, у 2011. години, број становника који живе у градском насељу је већи од броја становника у селима. У посматраном периоду, од 1953. до 2011. године, становништво села драстично је смањено – за 22.103 лица, те у 2011. у селима је живело свега 9.443 становника.

Наведене чињенице указују на проблеме досадашњег демографског развоја што оптертећује укупан развој општине и може у будућности представљати значајан ограничавајући фактор даљег развоја. Да би општина Сурдулица побољшала демографску слику неопходно је да се одмах приступи заустављању унутрашњих и спољашњих миграција станoвништва, стварању услова за заустављање пражњења рубних делова општине (планинског и пограничног подручја), очувању демографског потенцијала и повећање броја сталних становника на атрактивним туристичким локалитетима и оживљавању природног прираштаја и регенерацији становништва - стварање услова за повратак одсељених кроз одговарајуће активности и пројекте.

Бројност становништва по националној припадности, по Попису становништва из 2011.г. (16 233 Срба од тога 8254 жена и 7979 мушкараца; 734 Бугара од тога 346 жена и 388 мушкараца, 2 631 Рома од тога 1299 жена и 1332 мушкараца и 721 осталих од тога 370 жена и 351 мушкарац) општину Сурдулица сврстава у категорију мултиетничких средина, што представља предност у односу на друге општине у окружењу, јер су међунационални односи на врло добром нивоу и без икаквих конфликата.

У односу на резултате пописа из 2002.г., незнатно је смањено учешће српског и бугарског становништва а повећан удео ромског на око 13 % у укупном становништву.

Припадници/це ромске популације углавном живе у насељима Сурдулица, Јелашница, Биновце, Загужање, Масурица и Божица, где углавном представљају староседелачко становништво. Положај припадника/ца ромске популације, с обзиром на њихов традиционални начин живота, још увек није на завидном нивоу тј. у лошијем је стању у односу на друге. Лош положај у друштву је изражен по питањима становања, образовања, запошљавања, здравства, животне средине, културе и информисања а проистиче из недовољне заинтересованости самих припадника ове популације да се укључе у савремене токове живота и рада у општини Сурдулица. У циљу унапређења положаја Рома у општини Сурдулица, потребно је уложити додатне напоре по свим наведеним питањима, у складу са препорукама Владе РС из Стратегије за унапређивање положаја Рома у Србији. У наступајућем периоду кроз стратешке активности на реализацији општих и специфичних циљева у конкретним пројектима, уз помоћ државне и локалне администрације, инсистираће се на непосредном укључивању ромске популације, преко НВО, удружења, месних заједница и свих облика организовања у срединама где живе.