Средње школe
На територији општине Сурдулица постоје 3 средње школе: Гимназија, Пољопривредно- шумарска школа и Техничка школа. Својим профилом и занимањима која се стичу по завршетку ових школа прате се потребе општине и окружења, што потврђује попуњеност капацитета од 100%. Велику предност представља интернат који омогућава смештај дела ученика који не станују у општини Сурдулица, тако да се на дуги рок обезбеђује попуњеност капацитета школа.
Гимназија је смештена у згради пољопривредне школе и има један спрат, што задовољава потребе. Школи гравитирају ученици са територије општине Сурдулица, како и из околних општина из Пчињског округа, па и шире. Будући да су сада заступљени општи и језички смер, постоји перспектива ка даљој специјализацији.
Пољопривредно-шумарска школа је, изузев оне у Краљеву, једина школа у Србији оваквог профила, па јој гравитирају и ђаци из Ниша, Пирота, Врања, Лесковца и других општина из ширег окружења. Образовни профили су: пољопривредни техничар, техничар хортикултуре, ветеринарски техничар, шумарски техничар. Школа располаже веома великим поседом где су на око 19ха заступљени: шума, плантаже, повртњак, виноград, живинарник и други пратећи садржаји и сви они се користе. Перспективно се може очекивати да се уз постојеће садржаје оформи мања истраживака станица.
Техничка школа се састоји из 2 објекта од којих нови још није уведен у функцију, а стари је доброг бонитета. Школи гравитирају ђаци из округа и шире, односно из: Босилеграда, Врања, Лесковца, итд. Постоји потреба за проширењем капацитета (сале, гараже, полигони..), посебно због новоуведених профила: саобраћајни техничар, возач моторних возила.
Поред ових заступљени су и следећи профили: електротехничар аутоматике, електротехничар рачунара, електромонтер, аутоелектричар, машински техничар за компјутерско конструисање, аутомеханичар, машинбравар и техничар за одржавање радио-и видео-опреме.
Акуелни статистички подаци за територију општине Сурдулица указују да је број популације средњешколског узраста далеко већи од капацитета наведених средњих школа (које су попуњене 100%); но, судећи према образовној структури становништва, свега око 40% становништва има завршену средњу школу, односно можемо рећи да не постоји тежња целокупне популације ове старосне групе да настави школовање. Са друге стране, програми уписа у средње школе на територији средишње Србије у последњих неколико година теже обезбеде места у средњеобразовним установама за око 80-90% ове популације.
Из свега можемо закључити да би перспективно требало стварати услове за просторне резерве у капацитету средњешколског образовања у Сурдулици, идући у сусрет са једне стране демографској слици, а са друге стране – исказаним потребама привреде у погледу образовања кадрова, као и општој потреби стицања средњег образовања за највећи део популације.