Профил пољопривреде
Територија Општине захвата 62825 ха земљишта распоређеног у 39 катастарских општина. Просечни земљишни посед се креће око 3 ха, а величина коришћеног пољопривредног земљишта је око 2,0 ха по газдинству. Површине су знатно испод просека за Србију (5,44 ха) и условљени су постојањем великог броја малих и мешовитих пољопривредних домаћинстава. Присутне су мале и расцепкане парцеле.
Деведесетих је спроведена комасација на око 350 hа. Расположиво земљиште пољопривредних газдинстава је 22.538 hа, од којег је коришћено пољопривредно земљиште на 5.216 hа што је 23.15%. Некоришћеног пољопривредног земљишта је 53.76% од расположивог земљишта пољопривредних газдинстава. Површина пољопривредног земљишта у државној својини износи oko 10.000 ха, што у односу на целокупну површину пољопривредног земљишта општине од 33.343,65 hа. чини 30,16 %.
На основу годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, општина Сурдулица за 2020.годину планирала је давање у закуп 2.858ха, односно 30% од укупног пољопривредног земљишта у државној својини. Код многих парцела пољопривредног земљишта, присутан је проблем нерешених имовинских односа.
Већи део државног земљишта припада категорији ливада и пашњака.Државно земљиште је значајан ресурс који се данас не користи правилно. То земљиште је потенцијални извор прихода за локалну самоуправу, али се може користити и као важан инструмент за подршку локалним пољопривредницима у повећању и специјализацији производње.
Воћарство је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. Захваљујући великом броју воћних врста омогућено је коришћење подручја са веома различитим земљишним и климатским условима, па самим тим и земљишта слабијих физичких, хемијских и других особина. У структури површина вишегодишњих засада од воћарских култура издвајају се засади малина, вишња, шљива, производња јабуке дуње и крушке одвија се спорадично и то углавном као пратећа култура. а у последње време на мањим површинама јагоде, купина, аронија и рибизле.
Према Попису пољопривреде из 2012. године 2244 газдинстава има 429 ха воћа што указује да је просечна површина под воћем по газдинству око 0.2 хектара.
Повољни услови за гајење крупне стоке су у долинама, а брдско-планински предели погодни су за развој овчарства и козарства. Остали видови производње (свињарство, живинарство, тов јунади) заступљени су у мањем обиму. Због негативних промена у пољопривреди и сточарству које су се десиле у протеклом периоду (пад куповне моћи, смањење домаћег и губитак иностраног тржишта, и сл.), породична газдинствима остала су релативно неразвијена, тржишно недовољно усмерена, са традиционалним технологијама, тако да она данас имају више социјални него економски значај. Савремени робни произвођачи се јављају у малом броју и њихов развој је доста успорен. Сточни фонд тренутно чини 1.619 говеда, 2.261 оваца, 747 коза, 4.496 свиња 37.186 кокоши, 361 остале живине, 54 коња и 3969 кошница.
Сточарски фонд углавном код приватних одгајивача и то на равничарском подручју и незнатно на брдско-планинким подручјима.Овчарство је врло неорганизовано, већина произвођача држи 5-10 оваца, неки и мање. Мали је број оних са више од 10 грла. То су углавном домаћинства са мешовитом пољопривредном производњом и малим поседима са уситњеним парцелама.
Тренд раста броја кошница у периоду од 2002. до 2021. године је значајан и карактеристичан је за шири регион, па чак и за национални ниво. У Сурдулици се налази удружење пчелара које посредује у паковању и продаји меда. Добро организовани произвођачи који су у удружењу које са чланством ради на прихватању добре пчеларске праксе, доприносе да се релативно екстензивни систем гајења све више унапређује, а мед стандардизује и пласира и кроз веће извознике и диструбутера. У пчеларењу су заступљена оба система - и стационарни и селидбени.
Сама пољопривредна производња је екстензивна и није тржишно оријентисана, заснована је на застарелој механизацији и технологији. Механизација је у просеку стара око 30 година. Већина фармера производи за своје личне потребе а евентуални вишкови се продају на локалном тржишту.
Према резултатима пописа пољопривреде из 2012. године на територији општине Сурдулица, има 964 трактор, 13 комбајна,8 берача кукуруза и 2548 прикључних машина.
Опремљеност пољопривредних газдинстава објектима за складиштење репроматеријала и финализацију пољопривредних производа је ниска. Углавном се користе постојеће „економске зграде“ и помоћни објекти на газдинству.
Број регистрованих пољопривредних газдинстава на територији општине у 2020 години је 1518 од тога акттивних 1336. Највећи број пољопривредних газдинстава има једног до два члана газдинства или стално запосленог који обављају пољопривредну делатност. Пољопривредне активности на породичном газдинству обављају искњучиво чланови породице и рођаци док стално запослених у оквиру ове категорије газдинства готово и да нема.
Ресурси на којима се заснива пољопривреда у одређеном подручју имају важну, али не и пресудну улогу на конкурентност.
Сектор воћарства расте, бележи знатан пораст. У структури површина вишегодишњих засада од воћарских култура издвајају се засади малина, вишња, јабука, шљива, а у последње време на мањим површинама јагоде, купина, аронија и рибизле.Сектор повртарства, и то првенствено лако кварљиво, али и тешко кварљиво поврће, имају ниску производњу, на које треба обратити пажњу и усмерити стратешке мере подршке. Проблем представља изостајање организованог откупа пољопривредних производа. Ратарење, отежано факторима попут малог и уситњеног поседа, ниског степена коришћења механизације, и слабе употребе ђубрива, показује пад производње, односно смањење приноса за све ратарске културе.
Сточарство је ранијих година била основна грана пољопривреде и истовремено и најпрофитабилнија грана у овом крају. На територији општине Сурдулица сада се произведи око 4.500 литара сировог млека на дан што је знатно мање у односу на ранији период, када се је производило преко 20.000 литара на дан. Просечан принос меда по кошници креће се око 15 кг по кошници годишње. У Општини Сурдулица има око три и по хиљаде кошница, из којих се добије између 40 и 50 тона меда годишње.
На подручје општине је изграђено 4 рибњака калифорнијске пастрмке и два рибњака шарана, која се углавном продаје на локалном тржишту.
Лековито биље и прерада бобичастог воћа, нарочито боровнице, дивље купине, рибизле и печурака добија све више на значају и налази своје место на тржишту. Прозводња органске хране на Власини као и на већем делу подручја општине Сурдулице, као нетакнутом природном потенцијалу је могућа у природним условима
Пољопривреда је на врло ниском организационом нивоу. Од 22 месних заједница нигде не постоје земљорадничке задруге, односно постоје две опште пољопривредне задруге "Власина-Органик" и "Еко Сурд" које су још увек неорганизоване односно нефункционалане.
Постоји активно удружење пчелара „Матица“ и удружење малинара ”Малинари Сурдулица”.
Развој пољопривреде је један од приоритетних циљева општине Сурдулице. У сврху подстицаја развоја пољопривреде општина Сурдулица је увела одређене подстицајне мере подршке за пољопривреднике, а Служба за пољопривреду пружа стручну помоћ пољопривредним произвођачима у припремању конкурсне документације за подстицаје у пољопривреди, пружање информација о субвенцијама и подстицајним мерама.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије www.minpolj.gov.rs/
Интерактивни приказ пољопривредног земљишта у државној својини: Управа за пољопривредно земљиште https://gdigeoportal.rs/portal/apps/sites/#/upz
Актуелни подстицаји: Управа за аграрна плаћања http://uap.gov.rs/
Подаци о регистру пољопривредних газдинстава Министарство финансија републике србије управа за трезор –РПГ https://www.trezor.gov.rs/src/services/rpg/
Број регистрованих пољопривредних газдинстава https://data.gov.rs/sr/datasets/rpg-broj-svikh-registrovanikh-poljoprivrednikh-gazdinstava-aktivna-gazdinstva/
Пољопривредна саветодавна и стручна служба Србије http://www.psss.rs/
СТИПС - Систем тржишних информација пољопривреде Србије https://www.stips.minpolj.gov.rs/
Удружење пчелара "Матица" Сурдулица –Бр. Тел. 060/6701340