Општина Сурдулица

Општи подаци

Општина Сурдулица има око 22190 становника, обухвата 628 км2 на надморској висини од 355 do 1876 метара, има 41 насеље, 39 катастарских општина, 25 месних заједница и 11 месних канцеларија. Само насеље Сурдулица има 13.000 становника. Смештена у Мaсуричком пољу, у сливовима река Врле и Горње Јерне и Божичке реке, а захвата и део Власинске висоравни. Окружена је високим планинама Вардеником (1875 м) и Чемерником (1638 м). На истоку се у дужини од 42 км граници са Бугарском, а у непосредној близини је и гранични прелаз Стрезимировци. Од јужноморавског магистралног коридора север-југ (М1), који представља главни транзитни правац, Сурдулица је удаљена свега 10 км.
Од аеродрома у региону је удаљена: Ниш - 100 км, Софија - 110км, Скопље - 120км, Београд - 330км.
Остали значајни саобраћајни правци су: попречни магистрални правац, запад-исток, пут М1-13 (Владичин Хан – Сурдулица – Клисура – Стрезимировци - граница Бугарске), регионални пут Р122 (Свође - Црна Трава – Власина – Босилеград – Рибарци - граница Бугарске), регионални пут Р124а (Сурдулица - Сувојница - Бојкинска Махала - М1) и регионални пут Р 124б (Житорађе - Дањино село - Мачкатица).
За разлику од многих општина у Србији, становништво Сурдулице је већ од 1953. почело да опада, без обзира на развој индустрије и других привредних области. У 2003. средином године у општини Сурдулица било је 21.935 становника, са тенденцијом даљег пада. Посебно је негативно што је почела депопулација и у самом граду Сурдулици, у периоду између 1991-2002. и поред прилива једног броја избеглица. Учешће Града у становништву Општине убрзано је расло од 1948.г. када је износило 8,9% до 1991.г. са 45,6% и даље, али са благим порастом од 46,4% у 2002.г.6
У Општини је запослено 6.008 радника у предузећима и установама, а незапослено је 3.767, од чега је без квалификација 1.867 или 50%. Незапослени чине 62,7% од запослених или чак 42,3% од активних лица. Индустрија и енергетика су носилац развоја Општине са 2.150 радника, потом пољопривреда, грађевинарство, уз високо учешће запослених у здравству 540 радника (болница, дом старих, домови здравља, амбуланте). Поред власинских хидроелектрана, привреду Сурдулице чине: Фабрика машина и Ливница челика “Мачкатица”, фабрика аутоделова крагујевачке “Заставе”, “ Пети септембар”, фабрика минералне изолације (камена вуна) “Вунизол”, Ауто сервис “Заставе”, фабрика стилског наместаје “Симпо”, три фабрике обуће “Коштане” и једна текстилног гиганта “Јумко“ из Врања. У најуспешнијој 1989. години било је запослено 6.492 радника, да би са благим падом у Општини, и поред привредног посртања Србије, број запослених последњих година био и даље преко 6.000 радника. У односу на број становника у 2003.г., број запослених износио је 27.4%. Синтезни показатељ нивоа привредне развијености је друштвени производ и доходак (ДП умањен за амортизацију), који су се протеклих година у асолутним показатељима повећавали, а у реалним смањивали. У базној 2003. години, на простору Општине, остварено је 0,24% од ДП Србије. У односу на једног становника то је 83,9% од просека Србије. Од укупно оствареног дохотка у 2003. у друштвеној својини реализовано је 46,5% а у приватној 21,3%, у мешовитој 28,5%, остало у задружној и државној својини.

У структури оствареног дохотка, далеко је највеће учешће индустрије, електропривреде и производње воде - 65,5%, затим трговине, туризма и угоститељства 13,7%, док је нереално мало учешће пољопривреде, шумарства и рибарства - свега 10,3%. Мало учешће пољопривреде, шумарства и рибарства условљено је екстензивном пољопривредом, али и недовољним обухватом укупних резултата ове области. Општина Сурдулица и поред природних потенцијала, високог учешћа индустрије у оствареном дохотку, релативно задовољавајућег нивоа запослености према Србији, ипак заостаје за иначе ниским нивоом дохотка Србије, мерено на 1 становника, свега око 84% од просека Србије.

Преглед капацитета и категорија услуга и производно-пословних система

На теритрији општине Сурдулица тренутно је регистровано 854 привредна субјекта (предузетничких радњи и предузећа). За потребе анализе и процене стања и могућности развоја услужних и производно-пословних система општине, поред основне разлике у делатности за које су регистровани, од значаја је и њихова просторна дистрибуција, број запослених, облик власништва и организације, капацитети производње, технологије и тренд развоја последњих година. Међутим, условљени расположивим подацима, оцену стања и могућности развоја базираћемо на подацима о њиховој основној делатности, просторној дистрибуцији, укупном броју запослених у одговарајућим привредним гранама, као и подацима о укупном демографском потенцијалу по насељима.

Услужни системи

Под услужним системима подазумевамо пре свега оне комерцијалне делатности које су у домену пружања услуга свих врста ( трговина, угоститељства, пословања, занатства, и сл). Делатности из групе услуга, у овом случају, превасходно су усмерене ка задовољењу најширег спектра заједничких потреба становништва: од задовољења свакодневних потреба, до оних повремених и ванредних.

У општини Сурдулица је регистовано 734 привредна субјекта чија је основна делатност у терцијарном и квартарном сектору, односно, која су регистрована за обављање трговине на мало и велико, угоститељство, саобраћај, грађевинарство, финансијско посредовање, активности у вези непокретности, осигурање, образовање, здравство и социјални рад, и остале услужне делатности.

Да би се могла идентификовати категорија насеља по заступљености услужних делатности у односу на просторну структуру општине, у оквиру ње, на одређеном простору, мора постојати одређена концентрација услужних активности.

Степен концентрације услужних активности у неком насељу изражава се односом између броја привредних субјеката, површине активираних услужним делатностима и броја запослених по поједином насељу и укупног броја, површине и броја запослених на посматраном простору - општини.

Степен концентрације услужних активности у одређеном простору изражава се коефицијентом концентрације К. Коефицијент концентрације може имати вредност између 0 и 1. Како за потребе ове студије немамо податке о површини и броју запослених по привредном субјекту, концентрацију ћемо рачунати само у односу броја привредних субјеката по насељу и укупног броја у општини. Недостатак наведених одговарајућих података кориговаћемо накнадном анализом.

Производно-пословни системи

У производно-пословне системе спадају сви елементи производног сектора - од великих индустријских гиганата, са масовном радном снагом и великим производним капацитетима, до средњих и малих производих једница са мањим или малим бројем запослених и флексибилном организацијом. Као што смо раније већ поменули, у општини су индустрија и енергетика носилац развоја Општине са 2.150 радника.

Поред власинских хидроелектрана, привреду Сурдулице чине: фабрика машина и Ливница челика “Мачкатица”, фабрика аутоделова крагујевачке “Заставе”, “Пети септембар”, фабрика минералне изолације ( камена вуна) “Вунизол”, Ауто сервис “Заставе”, фабрика стилског намештаја “Симпо”, три фабрике обуће “Коштане” и једна текстилног гиганта “Јумко“ из Врања. Укупно, на територији општине, регистровано је 120 привредних субјеката који се баве делатностима примарног и секундарног сектора (пољопривреда, шумарство, рибарство, вађење руда, прерађивачка индустрија, производња електричне енергије).

Као и за услужне, тако се и за производне делатности идентификујемо категорије насеља по заступљености привредних субјеката који су регистровани у насељу у односу на укупан број у општини. Наравно, поред броја привредних субјеката, потребно би било утврдити и односе површина активираних производним активностима и броја запослених по поједином насељу и општине, али се та анализа не може спровести услед недостатка података. Ипак сматрамо да је и број регистрованих предузећа и радњи такође релевантан показатељ. Стога, и за производне делатности утврђујемо степен концентрације који се изражава коефицијентом концентрације К = 0 до 1.

Од најзначајнијих се могу издвојити следећи привредних субјекти:

1. Фабрика хлеба и млека, а.д. Бело Поље. По класификацији делатности, спада у сектор прерађивачке индустрије, а основна делатност је производња хлеба и млека. Ово предузеће није имало губитке у последње три године. Има 83 запослена и заузима око 0.1ха земљишта.

2. Мачкатица, а.д. Бело Поље. По класификацији делатности спада у сектор прерађивачке индустрије, а основна делатност је ливење челика. Ово предузеће није имало губитке у последње три године. Заузима око 0.25ха земљишта.

3. Вунизол,Сурдулица. Производња термоизолационих материјала. Предузеће је продато. Модерна фабрика са годишњим капацитетом од 30.000 тона камене вуне и 250 запослених радника.

4. Масурица, предузеће за пољопривредну производњу и кооперацију, Сурдулица. Основна делатност је гајење жита и других усева. Предузеће је продато. Има 68 запослених од којих 6 има ВСС. Има 3 пољопривредна откупна центра, стругару, пилану и складиште.

5. Нарас, предузеће, Бело Поље. Делатност је производња остале одеће. Производи трикотажу, текстил, душеке. Предузеће је продато. Има 23 запослена и површину објекта око 1600м2.

6. Застава ПЕС, Бело Поље. Делатност је производња и промет електропроизвода, електро-опреме за моторе, возила. Има 262 запослена од којих 24 има ВСС. Производе брисаче стакала и моторе брисача, ел. моторе вентилатора хладњака, ел. моторе вентилатора грајача, ел. моторе пумпи за прање стакла, даљинске прекидаче. Поред погона у Белом Пољу, имају производну халу и у Власини Округлици и одмаралиште на Власини.

Опис стања развијености мреже услужних и пословно-производних система

С обзиром на то да је и поред идентификације броја привредних субјеката и категорија услужних и производно-пословних делатности по насељима, недовољно сагледавање стања и могућности развоја услужних и производно-пословних система, у наставку текста је дат шири сет параметара по насељима. Дат је општи опис, који се, пре свега, тиче основних карактеристика инфраструктуре и евентуално специфичности, као што је карактер и тип изграђености насеља, квалитет пејзажа и сл. Поред тога, са становишта развоја УППС, важни параметри се тичу демографске слике, тј. укупног броја становника, броја активног, оног који обавља занимање и просечне старости. Предузетничке радње и предузећа су дати по категоријама делатности, а затим и детаљније описани, са идентификацијом иницијатива и проблема. Делатности предузетничких радњи и предузећа су дате по шифрама из табеле бр.3 и табеле бр. 4.

Период од последњих 10 година и актуелне дрштвено-економске промене на државном нивоу, битно су утицале на трендове развоја општине Сурдулица. Последице промена политичког система државе у сваком смислу, промене општих економских односа и тешки социјални проблеми, праћени драстичним падом друштвеног доходка и стандарда живљења на нивоу Србије, могу се очитати у стању сурдуличких насеља и општине у целини.

У протеклом периоду, развој мреже насељских и сеоских центара на територији Општине Сурдулица, карактерише доминантан процес концентрације централних функција и активности на подручју насеља Сурдулице. Оно у овом тренутку представља примарни општински центар првог ранга, са највећим степеном развијености централних функција (оцена развијености ЦФ 1, ранг у мрежи 1). Висок ниво концентрације функција централитета у само једном насељу - Сурдулици - на територије општине, непостојање развијене хијерархије и заступљености осталих нивоа насељских центара у мрежи насеља, последица је екстремног одсуства подршке развоју села, већ ионако неразвијеног подручја, које већ деценијама показује тренд опадања нивоа свих активности и броја становника.

У већини насеља, фрагментарно се може забележити појава комерцијалних и пословно – производних делатности, што говори у прилог тези да се пословно - услужне потребе становништва задовољавају на подручју града Сурдулице. На основу односа броја становника и забележене заступљености услужних активности, потребе становништва у делу насеља су елементарно задовољене, а делом су подимензионисане. Међутим, сматрамо да је основни проблем општинских насеља - сурдуличких села - у негативном тренду промена броја и густине становника.

Процес централизације и концентрације зачет је само у оним насељима дуж регионалног пута Владичин Хан-Сурдулица-Власина. На овом потезу, као насељски центри, али пре као придружени главном центру Суботици него секундарни насељски центри, могу се издвојити, пре свега, Алакинце (1503 становника, запослено 457, просечна старост 37) и Бело Поље (545 становника, запослено 165, просечна старост 40). Ова насеља имају дужи временски континуитет развоја.

Власинска насеља Власина Рид (276 становника, запослено 47, просечна старост 54), Власина Округлица (163 становника, запослено 53, просечна старост 46) и Власина Стојковића (252 становника, запослено 67, просечна старост 46), као и насеља Божица (333 становника, запослено 64, просечна старост 47), Масурица (1246 становника, запослено 324, просечна старост 38), Јелашница (1173 становника, запослено 212, просечна старост 37) и Сувојница (928 становника, запослено 251, просечна старост 40), представљају места која се потенцијално могу развити у насељске центре нижег ранга. У Власинским насељима доминирају активности угоститељства у виду смештајних капацитета, јер се налазе на подручју од посебног туристичког значаја за целу општину. Са друге стране, активности образовања су минимално заступљене, сразмерно је мало присуство трговине и занатства, као и других комерцијалних делатности, а активности културе су потпуно занемарене. Укупна оцена стања власинских насеља је слаба развијеност, у односу на број становника и смештајне капацитете, потенцијале и развојни значај за ову општину.

Са друге стране, Јелашница, Масурица и Сувојница се издвајају као насеља са растућом стопом раста функција централитета. То је последица боље саобраћајне повезаности са осталим насељима у окружењу, али и чињенице да по свом положају потпадају под гравитациони утицај већих центара као што су Сурдулица и Владичин Хан.

За сва остала општинска насеља, наглашен је тренд опште стагнације и неразвијености, па становништво тих сеоских насеља гравитира ка Сурдулици. Ради се о сеоским насељима од 6 до 300 становника, са изузетком Доњих Романоваца са 509 и Загужања са 819 становника. Сва ова насеља су са минимумом или немају задовољене елементарне централне функције друштвеног стандарда, а у траговима комерцијалне садржаје. То је праћено и драстичним падом броја становика, иако је ово подручје са значајним природним потенцијалима за развој.

Поражавајућа је чињеница да је број деце у насељима веома низак и да просечно, око 40% становника у насељима чини старо становништво, преко 45 година. Радно способно становиштво старости између 18 и 45 година у просеку по насељу чини око 17%, што је такође веома мали проценат. У том смислу, разумљива је чињеница да је већина културних установа у насељима замрла са активностима, иако за то постоје услови и изграђени обејкти.

Од укупног броја насеља на територији општине Сурдулица, око 50% има активности трговине која углавном одговара на повремене потребе становништва, с обзиром на чињеницу да свакодневне потребе домаћинства задовољавају у оквиру споствене производње. Низак ниво развијености трговине у насељима, у релацији је са чињеницама да је укупан доходовни ниво становиштва низак, и са старосном структуром становништва у којој доминира старије становништво чије су потрошачке потребе битно мање од радно активног или младог, дакле, нема адекватног нивоа потражње.

Укупна оцена стања развијености мреже насељских центара, заправо, говори о израженој поларизацији развоја укупне територије општине на западни развијенији и настањенији део и источни неразвијен ретко насељен део, са изразитом доминацијом града Сурдулце.

На целој територији општине, изузев града Сурдулице, пословно-производне делатности јављају се само у траговима, иако за то има реалних потенцијала. Пољопривреда (повртарство, воћарство и сточарство), као и природни рудни ресурси, добар су основ за развој делатности у домену прераде и трговине основним сировинама.

Укупно посматрано, степен развијености централних функција друштвеног стандарда има минималан ниво. Структурално посматрано, одраз је досадашњег плански вођеног развоја, алипретежно из периода до осамдестих година. Као последица ниског нивоа општег економског стандарда становништва, развијеност осталих централних функција – комерцијалних и пословно-производних делатности такође стагнира, са малим тенденцијама развоја у насељима горе наведене осовине Владичин Хан-Сурдулица-Власина.