Општина Сурдулица

Захваљујући природним и створеним условима а, пре свега, атрактивности Власинског језера, туризам на овој општини има дугогодишњу традицију. Ипак, не може се рећи да представља значајан фактор њеног привредног развоја, будући да потенцијали туристичких атрактера нису у довољној мери искоришћени нити су адекватно искоришћени потенцијали интегралног развоја туризма и осталих привредних грана. Туристичка понуда општине примарно се ослања на рекреативни туризам на Власинском језеру и у одређеној мери на културно-манифестациони и ђачки, екскурзиони туризам (Сурдулица и Власина). Међутим, у општини Сурдулица постоје и други бројни, али недовољно искоришћени потенцијали за туризам и рекреацију. Туристичка атрактивност и квалитет туристичке понуде сагледани су кроз карактеристике стања:

• туристичких атрактера
• развијеност туристичких места и подручја као и
• повезаност туристичких атрактера и туристичких места . Такође је дата и оценa потенцијала и ограничења за развој туризма на територији општине Сурдулица као основа за формулисање стратегије развоја туризма.

 

Карактеристике стања туристичке понуде у општини Сурдулица

А) Туристички атрактери на територији Општине

Туризам и рекреација - потенцијали и ограничења

На територији Општине Сурдулица налазе бројни и разноврсни туристички атрактери који представљају добру основу за развој туризма. Могу се идентификовати природне и створене вредности као потенцијал и ограничење за развој туризма и рекреације

Природне вредности као потенцијал и ограничење за развој туризма и рекреације на територији општине Сурдулица

Разноврсност предела, разуђеност рељефа, и релативно очуван пејсаж, биодиверзитет, аутохтони биоситеми, еколошке и предеоне целине, богатство шумама и водотоцима, разноврсна флора и фауна и, пре свега, Власинско језеро и висораван као специфичан и доминантни атрактер, представљају основе туристичке атрактивности подручја Сурдулице.

Основне природне вредности су:

• Реке, потоци и Власинско језеро на територији Општине представљају потенцијал за развој риболова и водених спортова...,
• Планине на територији и у околини општине Сурдулица (Чемерник, Варденик, Плешијевац, Плана...) својим висинским рељефом и климатским вредностима представљају атрактивне мотиве за туризам. Богате су флором и фауном, стаништима ситне и крупне дивљачи и поседују потенцијал да обезбеде све врсте рекративног, спортског и ловног туризма али у овом тренутку нису довољно искоришћене.

 

Просторним планом Републике Србије подручје Власина одређено је за подручје заштите посебних природних вредности које је битно за утврђивање режима коришћења и намену на националном нивоу.

С тим у вези, неопходно је поштовање тростепеног режима заштите у оквиру граница дефинисаног заштићеног природног добра - Предела изузетних одлика Власина (дефинисано за ПППН Власина на основу израђене Студије о заштити Власинског језера са околином од стране Републичког завода за заштиту природе и према одредбама важећег Закона о заштити животне средине). На простору овог природног добра примењује тростепени режим очувања и коришћења природе:

• на просторима резерватског карактера успоставља се режим заштите I степена,
• режим заштите II степена подразумева ограничено и строго контролисано коришћење природних ресурса,
• на осталом делу простора у оквиру граница Предела изузетних одлика Власина примењује се режим заштите III степена са селективним коришћењем природних богатстава и контролисаним активностима у простору које су усклађене са функцијама заштићеног природног добра.

 

За остале делове територије општине Сурдулица није извршена валоризација, нити заштита природе.

Културно-историјске вредности као потенцијал и ограничење за развој туризма и рекреације на територији општине Сурдулица

На територији Општине Сурдулица постоје бројне културно-историјске вредности које су само делимично укључене у туристичну понуду (храм Светог Илије на Вл. Риду и Ваведења Пресвете Богородице у селу Паље из 9.в.). Међутим постоје и бројни други локалитети које је неопходно валиризовати, заштитити и адекватно укључити у мрежу туристичких атрактера на територији Општине. То се односи на бројне сакралне објекте споменичка обележја, али и на објекте народног градитељства .

У ПППН Власина је извршена делимична валоризација објеката у обухвату плана и дефинисани су објекти и целине у статусу претходне заштите до коначне валоризације. Идентификоване су просторне културно историјске целине: Стари Рид, Манџина махла, Стеванчева махала, Дојчинова махала, Гаџина махала као и већи број целина, групација и појединачних објеката са елементима споменичких и амбијенталних вредности првенствено документарног значаја. ПППН предвиђа заштиту два аутентична етно комплекса (Стари Рид, Дојчинова махала) као и измештање на нове локације етно комплекса Нови рид и Големи Чукар. Афирмација духовних и културних вредности краја предвиђена је планираном изградњом Духовног центра уз цркву Св. Илија и школски комплекс.

Валоризација објеката од културно-историјског значаја ван обухватуа ПППН Власина, који би могли бити укључени у туристичку понуду територије Општине Сурдулица, није извршена.

ПППН Власина утврђено је да "подручје Власине испуњава услове за заштиту као природно добро, сходно Закону о заштити животне средине, с обзиром на изузетна обележја биолошке (специјске и екосистемске) разноврсности (око 1.000 врста васкуларних биљака, 60 биљних заједница, 170 врста птица, 30 врста сисара, 7 врста гмизаваца, 11 врста водоземаца, 19 врста риба и др.), импресивне амбијентално-пејсажне вредности и потребе очувања трајности и квалитета есенцијалних природних ресурса".

Б) Постојећа развијеност туристичких места и подручја

Туризам на територији општине Сурдулица развијан је у различитој мери на два основна локалитета: подручју око Власинског језера и граду Сурдулици. Сагледаћемо их у односу на доступност, смештајне капацитете и квалитет туристичке понуде

Подручје око Власинског језера

На Власинском месту постоје три места са традицијом туризма: Власина Рид, Власина Округлица и Власина Стојковићева. Најбољу доступност и развијеност има Власина Округлица која фунционише и као центар заједнице насеља и поседује, поред смештајних капацитета и амбуланту, матичну школу, продавнице.

Постојећи туристички капацитети на подручју ПППН Власина су:

Власина Рид (1.715 лежајева):

• хотели и депанданси хотела 285 лежајева
• одмаралишта 260
• кампови 650
• насеље са објектима за одмор 520

 

Власина Округлица (180 лежајева):

• мотел 50 лежајева
• одмаралишта 70
• депанданси 60

 

Власина Стојковићева (160 лежајева):

• депанданси 60 лежајева
• насеље са објектима за одмор 100

 

Понуда спортско рекреативних и забавних садржаја је веома скромна и углавном сконцентрисана у спортско рекреативној зони код хотела Власина и Језеро.

Град Сурдулица

Град се налази на десетак километара од међународног пута Е75 (Београд-Скопље-Солун) на транзиту ка Бугарској граници. Иако се не може сматрати туристичким местом, град поседује значајне смештајне капацитете који нису у потупуности активирани. У граду постоје два хотела од којих је хотел Србија (око 100л) у функцији а хотел Европа трејд није иако поседује значајне пратеће садржаје (затворени базен, спортске терене...). Поред живописног изгледа града на две реке, лепо уређене пешачке зоне, установа културе, позоришта и музеја, у граду се традиционално одвијају културно-забавне и спортске манифестације: Дечији музички фестивал "Златне ноте Сурдулице", Међународна трубачка радионица (некада организована на Власинском језеру, Међународна смотра аматерских позоришта, Смотра рецитатора Пчињског округа, Ноћни турнир у малом фудбалу.

Поред наведених у оквиру Општине Сурдулица организује се и традиционална ловотуристичка дводневна манифестација републичког ранга "хајка на вука" ( један дан је обавезно на брду Церовац које се налази на Општинама Сурдулица и Вл.Хан)

В) Повезаност и доступност туристичких места и атрактера

Доступност и повезаност туристичких места и атрактера на територији Општине је смањена будући да не постоји регионални систем пешачких и бициклистичких стаза које повезују значајна туристичка места области и рекреативне просторе на територији Општине, што поред туристичке, умањује и рекреативне квалитете Општине.

Стање путева је на појединим деоницама незадовољавајуће, што битно умањује приступачност и квалитет пута до туристички најатрактивније Власинске висоравни. Посебно ограничавајући развојни фактор представља одсуство асфалтираних путева до појединих места на Општини, потенцијално атрактивних као излетишта, али и потенцијални смештајни капацитети за сеоски туризам, услед постојања вредних објеката народног градитељства.

Власинско језеро

Акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Власина, Врла, Јерма, Божичка река, Лисинска река и Љуботенска река са њиховим притоцима (око 110 укупно) чине слив језера.

Власинско језеро се налази на територији општине Сурдулица. Језеро, окружено планинама Грамада, Варденик и Чемерник, налази се на 1.213 m надморске висине. Изградња бране 50-их година прошлог века је на положају некадашњег блата Власине створила језеро.

Такозвана плутајућа острва, која настају при дизању водостаја језера су специфичност Власинског језера. Острва су од тресета, продукта вековног распадања маховина тресетница.

На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од XVIII века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 км створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варденик.

Културни споменици

Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су:

• манастир у Паљи
• црква у Божици
• Клисура
• Црна трава
• Кула у Клисури
• Црква у Клисури

Црква у Колуници

Природне лепоте

Природне лепоте и реткости овог подручја које чине: планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године. Због ових одлика подручја у току су истраживања Завода за заштиту природе ради заштите овог подручја као парка природе.

Риболов

Власинско језеро је богато гргечом, кленом, сомовима, шаранима, белим амурима и пастрмком.

Површина: 15 km²
Највећа дубина: 35 m
Надморска висина: 1 213 m

Вегетација у Екосистему Власина

низијски појас <400 м:

• врба (популус алба и популус нигра)
• топола (салиx алба и салиx фрагилис)
• јасен (фраксинус орнус)
• лужњак (qуеркус робур)

 

брдски појас <1000 м:

• медунац (qуеркус пубесценс)
• сладун (qуеркус фарнето)
• цер (qуеркус церрис)
• китњак (qуеркус петреа)
• граб (царпинус бетулус)

 

планински појас <1400 м:

• буква (фагус сливатица)
• црни бор (пинус нигра)
• јела (абиес алба)
• смрча (пицеа еxцелса)

субалпски појас >1400 м:
субалпска буква (фагус субалпинум)

Линк ка веб презентацији Туристичке организације општине Сурдулица